Sinopsis
„Knjiga Karavan saraj sadrži tri novele koje povezuje zasebna priča o bazilici, kao svojevrsni lajtmotiv, simboličkog ali realističkog značenja. Karavan asocira na ljude koji vole da putuju, a na putovanjima se ispliču svakojake priče.
Junaci Adamovićevih novela vole priču i zato čeznu za susretima s novim licima. Manastir, u kojem živi otac Dimitrije, neka je vrsta utočišta glavnog junaka, koji tamo često svraća. Oni se međusobno ispovedaju i natpričavaju, rešavaju svoje nedoumice i sumnje da bi se slika sveta oko njih i oni sami koliko-toliko popravili. Ili da bi bar stekli iluziju o neophodnoj promeni. U završnoj noveli, Igumanov san, posebno je zanimljiv ironičan razgovor između Hrista i Jovana Krstitelja. On u izvesnom smislu postaje i moto ove knjige. Junaci su često, naizgled, skloni da prezru stvarnost oko sebe i da progovore jezikom alegorije. A u stvari, njihova priča i te kako ima kopču s događajima vremena u kojem žive. Tako se zajedno teše i leče i gosti i iguman manastira.
Središnji deo knjige posvećen je sarajevskim danima, dirljivim uspomenama koje lirski govore o pripovedačkom detinjstvu. To je autentična ispovest koja se može uzeti i kao neka vrsta poetike ove proze.“
Iz recenzije Radoslava Bratića
